Април у Београду обилује многим збивањима; 2022. године, Бели наш град био је ”почаствован” посјетом једног од најпознатијих бјелосвјетских гурууа. Јагадиш Васудев, надалеко познат као Сандгуру, на свом мотору, протутњао је кроз наше просторе, брекћући од Лондона до Индије.
Његово кратко задржавање у Београду медији београдски најављивали су и, касније, окарактерисали као ”еколошки перформанс”.
Узнемирују ме и љуте којекакви мешетари који свима маглу нуде, а наивнима и успијевају да продају нешто за нешто, да не кажем шта, и рогове за свијеће. А овај Сандгуру ненадмашан је мајстор у томе, јер он овом грешном планетом тутњи огрнут еколошким плаштовима и ”бригом” за људску средину, а, уствари, обилази своју јоги империју и од својих шегрта убира сакупљени данак.
Неколико биографских цртица: Рођен је 1957. године у Индији. На неком од тамошњих универзитета дипломирао енглески језик. Позајмио паре па започео бизнис са живином. Много труда и ризика, а несигурна пара. Мануо се те муке, ”изабраним и просвјећеним” се прогласио и кренуо да се бави уноснијим послом – јогом. Ђавољски виспрен чова, разрадио јога бизнис на широко и високо. Мада своје пословне тајне чува као змија ноге, процјењује се да је до сада за себе згрнуо преко 25 милиона америчких. Док он милионе слаже, дотле за њега ради, потпуно беплетно, армија добровољаца.
Његови згурени обожаваоци – а обожаватељке најгласније – да је он ”јоги мистик и визионар”, ”просвјетљени мајстор огромних способности”, и томе слично, а недолично. Јер у полицији града Коимбаторе у Индији, у чијој близини је његов Иша центар, стоји одавно тужба родитеља његове, напрасно скончале, супруге. Ставља му се на душу да је своју јадну жену, злостављајући је изнуђавајући мираз, у гроб отјерао.
Овај јога гуру одлично се уклапа у ово обезбожено вријеме. Лукаво намирисао тему еколошку коју богоборни свјетски моћници и властодршци много воле да о њој дрве па је у њихов хор и он свој прозукли глас придодао.
Упртио се грјешни црвић, човјек данашњице, да из Божијих руку преотме његову творевину, да с њоме он располаже и о њој, тобоже, боље прине. ”Не зна Бог како то треба чинити, ми то боље знамо и зато све што нам руку допадне, на свој начин прекрајамо.” С том мантром је и овај мајстор ”кренуо на 30.000 километара дугачак пут од Лондона до Индије, на мотору, како би, састајући се са светским лидерима, члановима парламента, министрима пољопривреде и екологије подигао свест о очувању плодности и органског садржаја у земљишту.” Протутњао је Енглеском, Француском, Белгијом, Холандијом, и да не набрајам гдје га је све било, и гдје га све неће бити. Средио чова своју Индију, све ријеке очистио, глад и биједу истријебио, па се сад, поносан, дао на пут да своја ”достигнућа” прикаже. ”Погледај дом свој, анђеле”, што би рекао наш Бора Чорба.
Шта то овом слуђеном свијету овај гуру у главе гура? ”Пољопривреду засновану на дрвећу, или агрошумарство.” Да оставимо рала и волове, тракторе и плугове, па умјесто пшеницу да сијемо кренемо дрвеће да садимо. На Свјетском економском самиту, одржаном 2022. године у Давосу, Швајцарска, заложио се да до 2030. године у свијету буде засађено хиљаду милијарди дрвећа. Вели он да би се сачувала плодност земље, 50 до 60 посто земљине кугле мора да се покрије хладовином дрвећа. Своје згурене учи, дрвеће је живо и душу има. Заједно са дрветом дишеш. Ти дрвету дах издахнеш, оно га у себе прихвати па ти га назад у нос удува.
Господ нам у руке предаје све што се миче по земљи, и све рибе у мору. ”Све што се миче и живи нека вам је храна – вели нам он. Све вам дадох као зелено биље” (1. Мојс. 9, 2-3). Тако Господ говори, а овај гуру, заједно са Гејтсом, и осталим безбожницима, свако би нам месо укинуо. Једино би нам, ваљда, краве оставио да се пред њима, као божанствима, клањамо.
Тутњајући свијетом, на мотору своме – који, ваљда, јога енергију умјесто бензина троши – свуда страх сије. Згуреним својим присталицама београдским грмио је како је човјечанству преостало још само ”60 до 80 жетви” и да ћемо се до 2045. суочити са озбиљним проблемом гладовања у свијету. ”Погледајте – рече – ову предивну децу у Београду, шта ћемо њима оставити?” ”Сваке секунде око 4.000 квадратних метара постаје пустиња, а чак 52 одсто обрадиве површине је уништено.” Са овим небулозама Сандгуру је обишао најпознатије свјетске универзитете, од Оксфорда до Харварда. Говорио је и пред Уједињеним нацијама и код ових свјетских замлаћеника наишао на на врло позитиван пријем. Заједно разбацују страх на све стране. Дувају у исти рог, само што се мало у цифрама разликују; УН ”милостиво” нам подарују двадесетак жетви више.
Бијах у Русији; живим у Канади. Канаду сам, могу рећи, прошао уздуж и попријеко, од океана до океана. Колима смо ишли од Нијагариних водопада до Ванкувера, мислим, око 5.000 км. Непрегледна пространства. Ако има смушених и смућених, који ова псевдо научна наклапања купују, нека им буде.
Застрашујуће је куда овај свијет елита свјетска води; а још је страшније куда би нас повели и сурвали да није некога и нечега што их задржава. (2. Сол. 2,6)
Овај гуру има велики утицај. За кратко вријеме са листе од 100 најутицајнијих Индуса претумбао се у листу од 50. Неколико пута је учествовао на Свјетском економском форуму, а ове године, са најмоћнијима од моћних, свакога дана је, сатима, медитирао и моћнике руководио кроз своје јога вјештине. Кад то знамо, онда може од њих свашта да очекујемо.
Ако човјеку неко, за добре паре, обећава нешто а и сам зна да је празно обећање његово, како ће га друкчије човјек знати и третирати него као преваранта. Тумарају свијетом и галаксијама јадни људи, тражећи здравља и спокојства, па у прашуми разних ”усрећитеља” набасају на јогу, па изпражњени од свагог истинског духовног садржаја, почну ту далеко-источну религију да упреажњавају, медитирају, тијело своје ломе и крше а душу све дубљим понором празнине пуне. Колико се та незнабожачка вјера, под видом релаксације и фитниса, проширила, колико је људи у себе усисала, овај свијет би, давних дана, морао бити мирнији и спокојнији, весео и радостан, а људи су, видимо то на свим странама, све узнемиренији, растрзанији и крволочнији.
Православље је дало свој коначни суд о јоги као источњачкој религији. Како да није јога религија кад сваки гуру и гуручић себе богом представља, обећавајући својим сљедбеницима оно што им само Један Истинити Бог испунити може. Пратећи овог гуруа, набасах на прегршти његових шегрта, београдских, и иних, гуручића. На све стране полијепљени њихови огласи и рекламе. Јога за почетнике, јога за одмакле, јога за све и свакога. Са вежбама које је креирао Сандгуру – вели се тамо – постиже се све и свашта: ”подмлађује и доноси осећај лакоће”.
”Придружите се радионици ”Очекуј чудо”, позиваху недавно Црногорце. ”Остварите ”неоствариве” намјере.” ”Имате ли циљ који вам је суштински важан, који би могао да вам промијени живот, да вас лансира у потпуно нову орбиту постојања… а за који мислите или осјећате да је неостварив, тешко остварив или остварив само уз помоћ ”из виших сфера”? Можда је то нешто на: – физичком нивоу (здравље, новац, посао, материјална добра, кров над главом…); – емотивном нивоу (партнерска љубав, нова, стара или актуелна, блискост са другим људима, сви наши односи – родитељи, пријатељи, дјеца, заглављеност у бијесу, страху, тузи, блокираност радости и уживања у животу…); – менталном нивоу (увјерења којих се треба ослободити, блокаде у учењу, ментални немир, стална преиспитивања и премишљања…); – духовном нивоу (духовни мир, универзална љубав, саосјећање, опраштање, виша сврха нашег постојања, наше позвање…); а можда се ваш циљ јавља и на више ових нивоа истовремено.
Ова чуда само Господ Бог даривати може; сви остали су лажови и преваранти. Тешко је разумјети како разуман човјек, кад се надвири над свим контрадикторностима које куда по њиховим сајтовима. Једни тврде једно, други друго, и супротно, а и једни и други су шегрти овог истог мајстора. И он сам, у истој реченици, тврди како јога није проистекла из хиндуизма, да би одмах затим казао како је јога ”расла и напредовала у овој култури”. Није шија, него врат. ”Ако радите јогу да бисте сагорели калорије, очигледно је да не радите праву јогу”, вели овај гуру, а тик испод овог исказа реклама за јогу којом се, тобоже, килограми скидају. Рекламирају једну од његових књига, а он сам каже да су ”много људи је направило себи велику штету учећи јогу кроз књиге.
Тутњи свијетом овај чича матори правећи ”перформансе у знаку екологије”, али он себе не зове – како каже – заштитником људске средине. Прича за њега једна од његових да је неком ”чувеном професору са Харварда” одбрусио да његов посао није да сади дрвеће већ да допринесе да људи на планети цветају до свог пуног потенцијала”.
Ако му није посао да сади дрвеће – мада, видјесмо, управо то продаје за своју узвишену мисију – онда ми не преостаје друго него да вјерујем да ће и овом тутњавом у свој, прилично набрекли, банковни рачун ”пресадити” још који милиончић ”еврића” и америчких зелених папирића.