Зашто ја правим буку око овог закона? То чиним јер знам да све што се у Америци збива, тај отровни дим се брзо шири, јер бојовници вок религије незасито тај дим удишу и разносе свуда по свијету. Посљедице ће бити трагичне. Оне црквене заједнице, и опет, православне, на првом мјесту, које се не могну овом закону, и њему сличним, потчинити, на своје грбаче натовариће неподношљиве порезе, јер ће изгубити статус јавних институција, и биће приморане да закатанче врата својих цркава.
Тони Перкинс, предсједник једне фамилијарне институције у Америци, за овај закон вели да је то ”највећи насртај на слободу вјероисповјести, биолошку реалност и родитељска права икада виђен у америчком конгресу.” Њиме се, између осталог и многог, прерађује, предефинише појам мушког, женског; политизује се медицина и др. Љекари ће, супротно својим увјерењима и савјести, бити приморани да врше абортусе, да касапе људске полне огране, прописују препарате који подстичу промјену пола. Дође му збуњено дијете, кога тресу пубертетски хормони, и затражи – јер је то сада у тренду и сви га на то подстичу – да га доктор оперише или га кроз дуготрајну терапију ка томе води. Ако покуша да га, као отац, савјетима од тога одврати, оде низ мутну канализацију његова дозвола.
Борци за ”слободу од религије”, а заточеници и фанатици њихове, вок фундаменталистичке вјере, пријете судом држваи Мисисипи ако са таблица не буде скинут натпис: ”Вјерујемо у Бога”, “In God We Trust”. То су већ чинили са америчким новчаницама, али им то, за сада, на суду, није прошло.
Новинар Мика Куртис, који о овој пошасти често пише, пошао је у трансполну фризерску радњу да се ошиша. Фризер, кад му је видио крст тетовиран, одбио је да га услужи. Они ће вјерујућим људима моћи да одбијају све и свашта, а вјерујући људи њима – ништа. Нажалост, то ће да буде тужна стварност будућности човјечанства.
За разлику од нас, успаваних и до непрепознавања разводњених хришћана, богоборци стално и упорно свој посао раде. Ми не знамо шта нам доноси сутрашњи дан – мада паметном човјеку не треба много да види шта нам спремају – али ми, ипак, ништа значајно не чинимо да се за своју тегобну сутрашњост, како тако, припремимо. Они се пројектују не на годину, двије, пет, него на стотине година. Вријеме им наруку иде. Успјеси које остварују снаже из на све веће захтјеве и захвате. Већ сада набрекао је тренд атеизираних Американаца. Само за задњих тридесет година, од 1991. године, њихов број је порастао за 266 посто. 23.1 посто Американаца се изјашњава атеистима. Надрасли су римокатолике и евангелисте, а друге, мање конфесије, да их и не помињемо.
Као што рекох, одавно то траје. Прије шездесет година, 14. јуна 1961. године, отац Серафим Роуз пише својој мајци и наводи разлоге зашто је приморан да напусти универзитет. Он вели: ”Љубав према истини је данас ишчезла из људи; умни људи морају да проституишу своје таленте да би напредовали. Уколико би Христос данас прошао светом, знате ли шта би му се десило? Био би смештен у душевну болницу и подвргнут психотерапији, а исто би се десило и са Његовим светитељима јер је на нашим универзитетима противзаконито проповедати Истину. Ми кажемо да живимо у хришћанском друштву, али то није тачно; у друштву у коме ми живимо влада веће незнабоштво и мржња према Христу него у друштву у коме је Христос рођен.”
Огромне паре, исцијеђене из зноја милијаради људи, обичних и свакодневних, улагане су и улажу се у секуларизацију и обезбожење ове несрећне планете. Они који су за себе награбили, отели, хиљаде, стотине хиљада милиона, а назвали се филантропима, ”доброчинитељима”, када би одвојили мали дио свога богатства за гладне, цијели овај свијет би врло брзо нахранити могли. Не, они улажу у абортусе и сексуалне које какве настраности, на овладавање школским системима свих држава свијета и на које каква друга непочинства. Незаобилазни Џорџ Сорош, у његову, широм свијета разгранату, мрежу богобораца, с којима убија бога у људима и с његовим обојеним, оваквим и онаквим, револуцијама прави лом по свијету, у своје погубне работе издвојио је 32 милијарде. Од тога је већ утрошено преко 15 милијарди у те ”добротворне” сврхе, те је проглашен ”највећим доброчинитељем свих времена”. Силард Деметер, званичник мађарске владе, вели да је Европа ”гасна комора” Џорџа Сороша. ”Отровни гас тече из капсуле мултикултурног Отвореног друштва, што је смртоносно за европски начин живота”, вели. Окарактерисао је Сороша као ”либерарног фирера”, наглашавајући да га ”либераријанска војска бизнисмена више обожава него што је Хитлерова војска њега вољела”. Руди Ђулијани Сороша је јавно антихристом означио.
Ово што се око нас збива, а ми немушто и немоћно гледамо, то Антихристови шегрти своме мајстору, главном, пут трасирају. Чуда која нас сналазе, и ово садашње, кроз које пролазимо, само је проба, можда и коначна, пред његов долазак. И кад помислимо да се овај свијет до краја у блату неморала каљао, укаљао и докаљао, увијек сазнамо за нешто ново и пагубније, све док не дође до коначног остварења свих Антихристових циљева.
LGBTQ у Калифорнији захтијевају забрану Библије. Према њиховом приједлогу закона, који је увелико ушао у процедуру, забрањује се било каква објава ријечи Божије која се односи на брак, породицу и хришћанске вредноте. По примјеру Данске и Норвешке, и неких других земаља, дјеца ће бити одузимана од родитеља због, како веле, хришћанске индоктринације. У Ванкуверу утамничен је Роберт Хугланд, и одбијено му је да се са слободе брани, јер се, као отац, противи промјени пола његове кћерке. Врховни суд Канаде, библијске цитате који се односе на полне настраности, прогласио говором мржње. Није далеко вријеме кад ће се размилити по црквама да лове свештенике који се усуде да укажу на Трећу књигу Мојсијеву, 1. главу Посланице Римљанима и друга мјеста гдје је Господ Бог, Створитељ и Сведржитељ, јасно своју вољу исказао.
Ближи се час, и већ се збива, кад ће хришћане предати судовима, и по синагогама својим тући. ”И пред старјешине и цареве изводиће вас мене ради за свједочанство њима и незнабошцима. ” (Мт. 10, 17-18) ”А предаће брат брата на смрт и отац сина; и устаће дјеца на родитеље и побиће их. И сви ће вас мрзити због имена мога; (Мт. 10, 21-22) вели нам Господ.
Хришћанство је најпрогоњенија религија на свијету Статистика је грозоморна. ”Током XX века страдања православних хришћана широм света су настављена и тешко их је све побројати. Центар за проучавање глобалног хришћанства наводи неке од података које илуструју страдање православних у претходна три века: више од 750 000 асиријских хришћана и маронита пострадало је на територији Блиског истока, Сирије, Ирака и Турске од 1820. године до данас; више од 200 000 хришћана страдало је у Боксерском устанку у Кини 1898–1900; око 1,6 милиона јерменских хришћана страдало је у Турској и Јерменији почетком 20. века; преко 120 000 православних Грка пострадало је у једном дану 1922. године у Смирни; више од 200 000 украјинских православаца страдало је у совјетској Украјини 1927. године; 15 милиона православних хришћана страдало је од совјетских комуниста у периоду од 1917. до 1950. године; преко милион православних хришћана током 40-их година страдало је од нациста; више од 100 000 литванских хришћана страдало је у периоду од 1940. до 1980. године; више од 1,5 милиона православних хришћана страдало је на територији бивше Југославије током 2. светског рата; преко 600 000 хришћана у Судану страдало је од исламске владе 1963. године; око 700 000 хришћана страдало је од комуниста у Кини од 1950. до 1980. године; око 300 000 хришћана, већином православних, страдало је у Африци од 1971. до 1979. године.”
Урлих Ладурнер („Ди Цајт”) у чланку: ”Прогон хришћана никога у Европи не занима”, објављеном почетком јуна прошле године, цитира енглеског бискупа Филипа Мунстепена који вели: “80% свеукупног религиозно мотивисаног насиља на свету је усмерено против хришћана. На Блиском Истоку су још до пре 100 година око 20% становништва били хришћани. Данас једва да прелазе 4%. “Нестајање” хришћана се драматично убрзало у деведесетим годинама XX века. 1990 године је у Ираку живело још 1,4 милиона хришћана: данас их нема више од 150.000. У Палестини су палестински хришћани сада сведени на 2% становништва: до пре неку годину их је било више од 11%. После 2011. и устаничког “Арапског пролећа”, притисак на хришћанске заједнице у скоро свим арапским државама појачан, посебно у Египту, Сирији, Ираку и Либији.
Прогонитељи хришћана имају пуно лица. Комунистички режим Северне Кореје хапси и мучи хришћане: довољно је за дугогодишњи затвор да само поседујете Библију. У Кини је комунистичка влада, како јавља британски “Гардиjан”, срушила на стотине цркава. У појединим деловима Индије хришћани морају да рачунају да ће их прогонити, а у супер-католичком Мексику су хришћани сталне мете картела дроге, јер су свештеници Христови често једини, који се тамо боре против кокаинске мафије.”
Ми не смијемо да се суочимо с чињеницом да ова, и друга, небројена и непребројива, страдања наше браће и сестара широм свијета, савршено се уклапају у план Антихристових европских и свјетских моћника. Кад ко од узнемирених глас свој у одбрану страдалника подигне, не зна да он, уствари, одлази ”кадији” да се жали на његова звјерства и неправду. Зато, ми бисмо морали схватити да иде час када ћемо морати раскрстити с нашом ”салонском”, лагодном и необавезујућом припадношћу хришћанству, и опредјелити се: с Христом или са Антихристом.