Што се ”Амазонског синода” тиче, речено је да се преко Амазоније уводе промјене да би, касније, либерални теолози, широм свијета, могли указати на тај регион и позивали се на преседане те да би изузеци постали правила. Потом би они одлуке ”Амазонског синода” спровели у својим земљама
Задњег дана овог скупа, 26. октобра, на гласање је стављено равно 120 параграфа. За сваки параграф, да би био усвојен, била је потребна двотрећинска већина гласова. Свих 120 параграфа усвојено је на тај начин; међу њима и три, најконтраверзнија:
Жене ђакони – 103
Имајући у виду многоструку помоћ коју обезбјеђују Цркви и црквеним заједницама Амазоније, у многим консултацијама које су у Амазону обављене, призната је и наглашена фундаментална улога вјерујућих жена Цркве Амазона. У већини тих консултација захтијевано је васпостављање сталног ђаконата жена.
Из тих разлога, ово је била важна тема синода. Још 2016. године, папа Фрања је створио ”Комисију за проучавање женског ђаконата”. Ова је комисија дошла до дјелимичног закључка, заснованог на увиду у женски ђаконат раних вијекова Цркве, и на посљедице тога на данашње вријеме.
Због тога, ми желимо да подијелимо наша сазнања и одразе са Комисијом и чекамо њене закључке. (За:137; против: 30)
Рукополагања ожењених у Амазонији – 11
Многе црквене заједнице у Амазонији имају велике тешкоће да дођу на Литургију. Понекад потраје и по неколико година док свештеник поново дође у црквену заједницу да одслужи свету Литургију; да исповједа или да обави свету Тајну јелеосвећења над болеснима.
Ми високо цијенимо целибат као дар од Бога (Sacerdotalis Caelibatus) у мјери у којој целибатни свештеници потпуно посвећују себе служби народу Божијем.
Предлажемо да квалификована власт, у оквиру Lumen Gentium 26, успостави критеријуме и услове за рукополагање квалификованих људи, цијењених у њиховим заједницама; који су били у сталној и плодоносној служби, оспособљени за свештенички чин, и који имају озакоњене и стабилне фамилије да могу да се одрже и проповиједају Ријеч божију и врше свете Тајне у најзабаченијим крајевима Амазоније.
У вези са овим, неки су били за свеобухватнији приступ овом питању.(За: 128; против: 41)
Амазонски обред – 119
Ново црквено тијело Амазона мора да оснује компетентну комисију која би изучавала и извјештавала; сходно обичајима и обичајима домородоца о разради амазонијских обреда који одражавају литургијску, теолошку, дисциплинску и духовну баштину Амазона, имајући у виду шта Lumen Genrium препоручује за оријенталне Цркве. Ови обреди би се додали постојећим обредима Цркве и тако обогатили евангелизацију, могућност исказивања вјере у одређеној култури и смисао децентрализације и колегијалности што саборност Цркве изражава. Такође, комисија треба да изучи и предложи како да се обогате црквени обреди начинима на који ови народи воде бригу о њиховој територији и односе се према њиховим водама. (За: 140; против: 19)
Као што се види, највећи отпор – иако не довољан – исказан је на питању свештеничког брака. С овим у вези, један од секретара ”Амазонског синода”, кардинал Мајкл Черни, наговијестио је да је било и радикалнијих приступа овом питању; што значи да се свештенички брак озакони широм Римокатоличке цркве.
Бразилски бискуп Ервин Кројтлер, сива еминенција ”Амазонског синода”, није крио своје одушевљење са усвојеним одлукама. Он се јавно залагао са свештенички брак и женски ђаконат. Наводи да домороци Амазона, једноставно, не схватају концепцију свештеничког целибата. Позвао се на примјер бивших англиканских свештеника који су, иако ожењени, прихваћени као свештеници у Римокатоличкој цркви.
Реакције на овај синод су страшне. Негативни коментари своде се на то да је ”Амазонски синод” испао гори него што се страховало.
Холандски кардинал, Виљем Ејк, неувијено, поставља питање да ли је папа Францис Антихристов претходник. У чланку објављеном у ”Националном католичком регистру”, он упућује на римокатолички катихизис који најављује да ће у да ће у дане пред Дрги Христов долазак људи одступити од вјере и прихватити Антихристову обману рјешавања горућих људских проблема по цијену одрицања од вјере. Кардинал наводи многе примјере папине апостазије.
Бискуп Атанасиус Шнајдер, један од најгласнијих бранилаца римокатоличке правовјерности, у свом опширном интервјују, датом ”Лајф Сајт Њуз”, такође, наводи папина одступања од вјере и теолошки утемељено побија Францисова схватања и јеретичка испољавања.
Кардинал Робер Сара објавио је књигу ”Снага ћутања”. До папе Франциса, Римокатоличка црква је била стамени и најсвјетлији свјетионик хришћанског моралног учења. Сада, каже кардинал, када се Црква посвјетовњачила, она страшном брзином клиза се ка своме сопственом уништењу
Критичара је из дана у дан све више. Питање је дана када ће појединачне, иако врло снажне и образложене, критике бити уобличене у организовани протест који може да доведе до расцјепа унутар Римокатоличке цркве, равном оном из 1517. године, ако не и погубнијем.
Одлуке ”Амазонског синода” немају обавезујућу важност. Овакви скупови организују се у савјетодавне сврхе. Уобичајено је да након оваквих скупова папа изда своје ”апостолско упутство”.
Очекује се да ће, послије овог синода, кроз пола године, папа издати упутство. Тешко је претпоставити да ће његово ”апостолско упутство” и за јоту једну, бити у супротности са предлозима које је он иницирао и за које се годинама залагао.
*Подаци и цитати узимани са: LifeSite | Life, Family & Culture News https://www.lifesitenews.com.