Због своје вјере хришћани су најпрогоњенији сој људи на свијету.
Бројке су астрономске: 245 милиона. Сваки девети хришћанин изложен је прогонима. До половине ове, 2019. године, широм свијета, убијено је 4.136 хришћана; сваког мјесеца 345; а свакога Божијег дана, у просјеку, 11 хришћана за своју вјеру пострада. Како се којим силеџијама по свијету ћефне, тако хватају хришћане, затварају их и, утамничене, без суда и одбране по казаматима својим држе. У просјеку, сваког мјесеца, 219 хрићана изгуби слободу. Преко 100 хришћанских богомоља, опет, свакога мјесеца бива нападнуто, запаљено, порушено.
Бројке су астрономске: 245 милиона. Сваки девети хришћанин изложен је прогонима. До половине ове, 2019. године, широм свијета, убијено је 4.136 хришћана; сваког мјесеца 345; а свакога Божијег дана, у просјеку, 11 хришћана за своју вјеру пострада. Како се којим силеџијама по свијету ћефне, тако хватају хришћане, затварају их и, утамничене, без суда и одбране по казаматима својим држе. У просјеку, сваког мјесеца, 219 хрићана изгуби слободу. Преко 100 хришћанских богомоља, опет, свакога мјесеца бива нападнуто, запаљено, порушено.
Хришћанке су најрањивије. У великим бројевима бивају отимане, одвођене, силоване и примораване да вјеру своју одбаце.
Овим стравичним бројкама нису придодати страдалници, хришћани Америке, Канаде и осталих ”западних демократија”.
Словљење о томе ће бити.
Сјеверна Кореја, 18 година, узастопно, заузима неславно прво мјесто по окрутности и безакоњу према хришћанима. Ових љетних дана, када је амерички предсједник, театрално, како само он умије, на тло Сјеверне Кореје крочио, ни на крајњи ћошак његове памети није му падало да се бар распита шта се у тој земљи с хришћанима ради. А и боље, јер, ко зна, могао би му његов другар, с оне стране бодљикавих жица, да постави нека крајње незгодна питања. ”Хришћанима пријети опасност у Америци”, порука је књиге која се, недавно, појавила. Ово упозорење упућује не макар ко, и не хришћанин неки, него Јеврејин који за себе вели да није вјерујући човјек. Дејвид Хоровиц, како за њега тврди ”Њујорк Тајмс”, један од најтиражнијих аутора Америке. Опасности, које се надвијају над хришћанима америчким, сабрао је у књигу: ”Мрачни план – Рат до истребљења хришћана у Америци”.
Секуларни безбожници настоје, и у томе, корак по корак, успјевају да америчко друштво обезбоже, у паганство га врате и хришћанство истријебе. ”Рат против хришћана је ставрност, и тај се рат води ту, пред нашим очима”, вели он. Љевичарске идеологије не подносе мирис тамјана. Љевичари и хришћани су два неспојива појма. Они осуђују и анатемишу, руглу и прогону излажу све врједноте, за које се хришћани заузимају и бране их.
А ја, и многи други, својим очима гледамо како ни овдје, у Канади, ништа боље ни друкчије нијхе. Према славном канадском Прогласу о људским правима узима се да сваки човјек ужива пуно право на мишљење и изјашњење, слободу вјере, мирно окупљање и удруживање. Чартер од ових права није изузео хришћане, а у пракси, та основна људска права су хришћанима врло често оспоравана, ускраћивана и директно гажена.
Савезна влада сваке године, од новца од нас сакупљеног, издваја неки дио за подстицање љетних послова за студенте. Упутство које су сачинили било је јасно и недвоисмислено: сви они који се залажу за заштиту живота, против абортуса, и који се боре за породичне врједноте – а ко други ако не хришћани – били су искључени из овог владиног пројекта. Реакције на ову дискриминацију биле су оштре и многобројне те је наш славни манекен преиначио своју одлуку. Истина и даље стоји у његовој глави и главама других главешина – хришћани су друга, или која већ, класа грађана и непожељни су.
Отац нашег гореименованог узвикивао је да држава нема шта да тражи у креветима својих грађана. Његов син, и сви око њега, итекако забадају носеве у кревете и позадине грађана, свим силама у канадско друштво гурајући све могуће настраности, и куку ономе ко се усуди да ријеч проговори, а камоили да јавно показује своје хришћанске назоре.
Почетком јуна мјесеца ове године, свештеник Дејвид Лин, ухапшен је јер је на једној од раскрсница торонтских, гдје највише ”оних тамо” има, проповједао Господа човјекољубивог. Окружили су га, викали на њега, псовали га, пљували, и чак, физички на њега насртали. Аџувани – како их Ђура Даничић у свом преводу Светог писма Старог завјета назива – милости немају за било кога ко се дрзне да им другу науку од њихове говори и слово Божије напомиње.
Почетком јуна мјесеца ове године, свештеник Дејвид Лин, ухапшен је јер је на једној од раскрсница торонтских, гдје највише ”оних тамо” има, проповједао Господа човјекољубивог. Окружили су га, викали на њега, псовали га, пљували, и чак, физички на њега насртали. Аџувани – како их Ђура Даничић у свом преводу Светог писма Старог завјета назива – милости немају за било кога ко се дрзне да им другу науку од њихове говори и слово Божије напомиње.
Мада отац Дејвид њих ни једном једином ријечју поменуо није, него је о љубави Божијој према свим људима говорио, позвана је полиција и, као посљедњем криминалцу, ставила му лисице на руке. На његове ријечи да он никога вријеђао није, него супротно: да је он био изложен руљи и насртајима, полицајци су зачепили своје уши.
Из овог, и из других примјера, којих, нажалост, има превише, јасно је да је једна група људи изнад закона, а друга је изложена безакоњу. Јер, на очиглед милиона, и пред многобројним полицајцима, тим истим улицама торонтским парадирају потпуно голи аџувани, изводе које какве безобразлуке, симулирају своје сексуалне активности и нико их не пита за јавни ред и пристојност.
Свештенику, оцу Дејвиду Лину суђење је заказано за 10. јули ове гоидине.
Неки дан прије овог случаја, на другом крају Канаде, у провинцији Британске Колумбије, осуђен је родитељ, судски означен као ”К. Д,” јер је своје дијете, женско, ословљавао како се женска дјеца ословљавају. Кћерка његова, 14-годишња дјевојчица, у пубертету, кад се хормони ускомешају а свијест се помути, дошла је на мисао да би она могла бити – мушко. Њена ”прогресивна” мајка пружа јој пуну подршку и ово дијете сада кљукају вјештачким хормонима да је и физички преобрну.
Слобода савјести и вјере, мишљења и исказивања, право окупљања и удруживања су фундаментална права загарантована Чартером. Јесте, за све, осим за хришћане. Осамдесеттрогодишњи старац, римокатолички свештеник, отац Тони Ван Хе, кад год канадски парламент засиједа, пуних 28 година, сједи испред ове високе установе и на својим прсима носи плочу са натписом: ”Слобода говора је камен темељац западне цивилизације”, а на леђима му стоји: ”Без слободе говора, држава је лешина”. Његово свједочење основних истина постало је неподношљиво за љевичаре, сада у већини у Парламенту, и полиција је ту да га, милом или силом, уклони.
Нађен је ”разлог”. Наиме, претходна влада онтаријске провинције донијела је ”демократски” закон по којем подлијеже хапшењу и суђењу свако ко се нађе у радијусу од 60 метара у близини абортус-клиника и других њихових установа. Отац Тони, кад је демонстрирао своје хришћанско увјерење, крајем октобра 2018. године, није био у недозвољеној близини абортус-клинике него на самој дозвољеној граници. Ухапшен је и заказано му је суђење за 6. јули ове године. Према слову овог закона, ако би случајни пролазник, и не знајући о каквој се згради ради, имао на својој мајици натпис који би био увредљив за некога, као на примјер: ”Ја волим Христа”, био би ухапшен.
Нађен је ”разлог”. Наиме, претходна влада онтаријске провинције донијела је ”демократски” закон по којем подлијеже хапшењу и суђењу свако ко се нађе у радијусу од 60 метара у близини абортус-клиника и других њихових установа. Отац Тони, кад је демонстрирао своје хришћанско увјерење, крајем октобра 2018. године, није био у недозвољеној близини абортус-клинике него на самој дозвољеној граници. Ухапшен је и заказано му је суђење за 6. јули ове године. Према слову овог закона, ако би случајни пролазник, и не знајући о каквој се згради ради, имао на својој мајици натпис који би био увредљив за некога, као на примјер: ”Ја волим Христа”, био би ухапшен.
Нешто раније, исто се десило другом једном старцу, хришћанину, Кирилу Винтеру. И њега је чекало суђење. Прешао их је: умро је прије но што је до суђења дошло.
Слобода увјерења, говора и окупљања, и једнакости пред законом, ако тога нема у Сјеверној Кореји, има ли је у Канади?
Бездјетни брачни пар, ”Л. и А.” поднесу молбу да усвоје дијете. Прошли кроз све упитнике и упутства и њихова нада се срушила над кључним питањем: какав је њихов став око хомносексуалности и других таквих, ”пресудних”, питања канадског друштва. Да ли они вјерују у ”одавно застарјеле” прописе Библије. Одговорили су да су хришћани; имају љубави и толеранције према свим другим људима и њиховим увјерењима, и да, ако би то њихово дјете касније исказало хомосексуалне склоности, они би и то поштовали. Директно, без увијања, одбијени су. Њихова, хришћанска, схватања неспојива су са политиком коју води дотична агенција.
Велики страдалник и истрајни свједок Христов, Виљем Џери Воткот, познат као Бил Воткот, написао је књигу о себи и својим хапшењима и тамничењима. Кад се прати шта се том човјеку догађа, не једна него више књига написати би се могле. Са 14 година, као бескућник, нашао се на улици. До своје 18. године искусио је погубну дубину и ширину гријеха. Кад је повјеровао у Христа, одбацио је свој стари начин живота и од тада, неуморно и упорно, указује на грјешност и погубност абортуса и хомосексуалности. У провинцији Саскачеван 6 пута је хапшен; ниједном осуђен. Значи, неком тамо аџувану засмета његова појава, укаже полицији прстом на њега, и он се нађе иза решетака. Хапшен је и у Америци. А у Онтарију ни мање ни више него двадесет пута.
Прије скоро 25 година, септембра 1994, осуђен је на затвор јер се нашао у близини абортус клинике и говорио против овог злочина. На разне начине се довијао како Божији закон да предочи грешницима. Августа мјесеца 2014. године, уврстио се међу ”поносне” парадере. Пријавио се као Матју Дејвидсон, у име цркве ”Чудовишне летеће шпагете” и дијелио лажне кондоме у којима су биле поруке против њихове сексуалне оријентације. У торонтској паради ”поноса”, обучен у кловна, раздавао је пакетиће за ”безбједан секс” у којима су уствари биле застрашујуће слике болести изазваних хомосексуалитетом.
Због свега овога над његовом главом је тужба за одштету ”поноснима” у износу од 104 милиона долара.
Са једног хапшења на друго, са једног суђења на ново, његовом страдању краја нема. Догурао је тако до Врховног суда Канаде који ће о њему ускоро свој суд донијети.
Нема наде да ће икада боље бити. Дејвид Кук, неустрашиви свједок Христов, пита се, недавно шта хришћане у будућности очекује: ”Шта је слиједеће? Концентрациони логори за вјерујуће хришћане? Како се чини, ово није далеко од стварности.”
И заиста, вели нам Господ наш да ће нас предавати на муке. ”И побиће вас, и сви ће вас народи омрзнути због имена мога.” (Мт. 24, 9). ”И пред старјешине и цареве изводиће вас мене ради”. (Мт. 10, 18)
”Ко претрпи до краја, тај ће се спасти.” (Мт. 24, 13)
У свему овоме, и свим изазовима упркос, нама, хришћанима, је у једној ствари јако олакшано. Неки мудријаш може сатима да се презнојава, и брух од напора да добије кад покуша да ми докаже да постоји пет-шест некаквих полова. А на мени је да га, једноставно, упитам: Зар ниси читао, ”да их Створитељ у почетку‚ створи мушко и женско”? (Мт. 19, 4) Тако исто и на сва друга, насилно наметнута, демонска, питања одговори су нам дати. Отуда нам је јасно Христово обећање да се не бринемо како ћемо и шта ћемо говорити кад нас пред судије изводили буду. Даће нам се у онај час штас ћемо казати. ”Јер нећете ви говорити, него ће Дух Оца вашега говорити из вас.” (Мт. 10, 19-20)