Мт. 8, 28-34
Зар си дошао прије времена да нас мучиш?
Сретоше Господа ”два бјесомученика, излазећи из гробова, тако опака да не могаше нико проћи путем оним.“ (Мт. 8, 28) Овом опису опаких, ђавоиманих, ђаволима опсједнутих људи, јеванђелист Марко додаје да је један од њих „много пута био свезиван у окове и вериге, па је искидао вериге и окове изломио; и нико га не могаше укротити.“ (Мк. 5, 4) А јеванђелист Лука, сву ту ужасну сцену досликава својим исказом да се бјесомучник ни у хаљине не облачаше. (Лк. 8, 27)
”Бесомучници, ђавоимани су они чији је дух опседнут ђаволом, иман од ђавола; тако и тело, и чула, и сама самосвест. Њихова је личност ођавољена, учињена оруђем зла; ђаволи се титрају њима, ломе их и терају по пустим местима и гудурама, пројављују кроз њих своје демонско зло.“ (О. Јустин Поповић) Ми морамо све вријеме да знамо да су та двојица бјесомучника били тако опаки „да не могаше нико проћи путем оним.“ (Мт. 8, 28)
А када Христос наиђе, „повикаше, говорећи: шта хоћеш од нас, Исусе, Сине Божији? Зар си дошао амо прије времена да нас мучиш?“ (Мт. 8, 29)
Овдје морамо да застанемо пред чињеницом да и демон Христа признаје за Бога. На ком ли су ступњу они између нас, у роду људском, који одрицањем Бога себе сврставају испод демона.
И друго: ђаво се, видите, позива на вријеме, на своје право да се тим временом служи. И павши на земљу, пред ноге Исусове, ипак, прекорно га пита: „Зар си дошао амо прије времена да нас мучиш?“ (Мт. 8, 29) Значи, има вријеме, право вријеме, када ће зло побијеђено бити, а зли своју коначну плату примити.
Које је то вријеме?
То је оно вријеме, браћо и сестре, које је Отац задржао у својој власти. (Дап. 1, 7) То је оно вријеме којим вас плаше ови разни, и свакојаки, што вас по вашим кућама узнемиравају, тврдећи да они знају тајне времена и рокова, а Господ нам вели да „о дану томе и о часу нико не зна, ни анђели небески, до Отац мој сам.“ (Мт. 24, 36) Зато се од нас тражи да смо увијек будни да не бисмо били затечени. (Мт. 24, 42)
Чини нам се, дакле, као да је Бог демону дао нека права и овлашћења; да међу њима има неки споразум и расподјела надлежности. Демони моле Христа да им дозволи да уђу у свиње. Значи, ипак, „они не могу чинити ништа док им Он не допусти. Чак су и они у неком Божијем плану“. (Православно изучавање Библије)
И, заиста, да се не чудимо: ђаво је у Светом писму назван: „кнез овога свијета“, (Јн. 14, 30) „кнез који влада у ваздуху“, (Еф. 2, 2) „господар таме овога свијета“ (Еф. 6, 12 ). За њега се вели да је он „бог овога свијета“. (2. Кор. 4, 4) „Они су запрепашћени да је њихова власт укинута пре времена страшног суда; да Господ, пре свог Васкрсења, избавља људе испод силе демонске.“ (О. Јустин)
Али најважније охрабрење из данашњег светог јеванђеља је да Бог, ипак, њему све не препушта него своја права, и над земљом, ставља изнад права нечастивога. Јеванђелист Марко свједочи да када нечастиви „видје Исуса издалека, потрча и поклони му се“. (Мк. 5, 6)
Нама тешко пада када видимо како је неправдом затрована земља. Уплашимо се често над погубном моћи ђавољом. Неки, „који не познају дубине сатанине“, (Откр. 2, 24) поколебају се у вјери, поклекну и падну у канџе нечастивог. Но, речено нам је одавно, и на вријеме, да „ђаво, као лав, ричући, ходи и тражи кога да прождере.“ (1. Петр. 5, 8) Но, није нам речено да смо беспомоћни. Напротив, позвани смо на борбу са њим, да му се успротивимо и он ће побјећи од нас. (Јак. 4, 7)
”А свему се крај приближио.“ (1. Петр. 4, 7) То ми сами видимо по знацима многима. „Али ово знај да ће у посљедње дане настати тешка времена – опомиње апостол Павле свога ученика Тимотеја. Јер ће људи бити самољубљиви, среброљубиви, хвалисави, гордељиви, хулници, непослушни родитељима, неблагодарни, непобожни, безосјећајни, непомирљиви, клеветници, неуздржљиви, сурови, недоброљубиви, издајници, напрасити, надувени, више сластољубиви него богољубиви, који имају изглед побожности, а силе њезине су се одрекли.“ (2. Тим. 3, 1-5)
Ми своју вјеру често доживљавамо обичајно, нешто што је ту али нас не обавезује пуно. Међутим, иде вријеме и већ је настало, када ће се од нас, хришћана, тражити суштинско изјашњење: с Богом, или са непријатељима Његовим против Њега. Већ сада, и одавно, пред нама су дилеме пред којима бисмо морали бити далеко одлучнији. Долази вријеме када ће хришћани, попут наших најранијих предака по вјери, бити гоњени и мучени. Свети Јован Богослов, отшкрињује нам дијелић небеских тајни, да бисмо видјели себе у њима. „Видјех – вели он – под жртвеником душе закланих за ријеч Божију и за свједочанство Јагњетово које имаху. И повикаше гласом силним говорећи: Докле ћеш, Господару Свети и Истинити, одлагати да судиш и осветиш крв нашу на онима што живе на земљи? И свакоме од њих даде се хаљина бијела, и речено им би да почину још мало времена докле се напуни и број сатрудника њихових и браће њихове, који има да буду побијени као и они.“ (Откр. 6, 9-11)
Прије но што дође вријеме за које и нечастиви зна да ће у њему мучен бити, ми морамо да знамо да нама страдања предстоје. Знајући то, лакше ћемо прихватити ову стварност за коју нам се, с правом, чини да нам је у њој све мање и мање мјеста. „Тешко житељима земље и мора, вели Свети Јован Богослов – јер сиђе к вама ђаво у јарости великој, знајући да мало времена има.“ (Откр. 12, 12)
Али, да се не страшимо и не поколебамо. Христос наш и Господ будућност нашу гледа у прошлости. Кнез овога свијета већ је осуђен (Јн. 16, 11), вели Он кратко и јасно. „Бог мира брзо ће сатријети сатану под ноге ваше.“ (Рим. 16, 20)
Свети Јован, у својој визији краја овога свијета, открива нам детаље и ток тога времена, када ће, коначно, скршена бити сила вражија. „И видјех анђела гдје силази с неба, који имаше кључ од бездана и ланац велики у руци својој. И ухвати аждају, стару змију, која је ђаво и сатана, и свеза је на хиљаду година, и баци је у бездан, и закључа и запечати над њом, да више не вара народе, док се не наврши хиљаду година; послије тога треба да буде одријешена на кратко вријеме.“ (Откр. 20, 1-3) Само да увијек имамо у виду, браћо и сестре, оно што нам каже свети апостол Петар, „да је један дан пред Господом као хиљада година, и хиљада година као један дан“. (2. Петр. 3, 8) „И када се наврши хиљада година, биће пуштен сатана из тамнице своје, и изићи ће да вара народе што су на четири краја земље, Гога и Магога, да их скупи за битку, чији је број као пијесак морски. И изиђоше на ширину земље, и опколише стан светих, и град вољени; и сиђе огањ са неба од Бога, и поједе их. И ђаво, који их вараше би бачен у језеро огњено и сумпорно, гдје је и звијер и лажни пророк; и биће мучени дан и ноћ у вијекове вијекова.“ (Откр. 20, 7-10)
Ето, браћо и сестре, то је мучење у вријеме и на вријеме, о којем говори нечастиви. Зато, колико нам се год све безнадежним чинило, не колебајмо се, вјерујмо у Бога и Божију правду, која нас све на крају чека.
Нека би нам Господ, добри и милостиви, подарио снаге и долио вјере да издржимо све насртаје нечастивог и да се нађемо записани у Божијој Књизи живота. Амин.