Умртвите удове своје: блуд, нечистоту, страст, злу похоту и лакомство, што је идолопоклонство
(Кол. 3, 4-11)
Ријечи, трезвене и опомињујуће, из 3. главе Павлове Посланице хришћанима града Колоса, довољна су нам храна душе не за један дан, мјесец или годину, него за читав живот наш. Сама ријеч Апостолова да је Христос живот наш (Кол. 3, 4) може да испуни наше мисли и стријемљења и да нас подстакне на усаглашавање наших живота Христовој мјери и расту.
Међутим, ја хоћу ваше душе да усмјерим ка једној теми која није често – или, није довољно често – предметом наших, окађених, размишљања. Свети апостол Павле нас својим словом оштро опомиње да ми Христу, кад се у слави својој јави, нећемо моћи приступити прљави и одјеће недостојне. Апостол нас опомиње да се оперемо и будемо чисти.
Ако сте помислили и у себи рекли: Па ми то, свакодневно, чинимо и у томе често и претјерујемо: купамо се, пресвлачимо, бијелимо и руменимо – преварили сте се. Свети апостол Павле је ову опомену, овом приликом, усмјерио на један други, важан и важнији, вид наше не чистоће него чистоте – морални, и да будемо још конкретнији и директнији – Апостол мисли на полну, данашњим језиком речено: сексуалну чистоту.
Господу нашем, када се у слави јави, нећемо моћи прићи, ни с Њим у славу Царства небеског ући, ако смо сексуално прљави. Амин.
“Умртвите, дакле – опомиње нас свети апостол Павле – удове своје који су на земљи: блуд, нечистоту, страст, злу похоту и лакомство, што је идолопоклонство, због којих долази гњев на синове противљења.” (Кол. 3, 5-6)
Прије но што пређемо на разлагање Апостолових опомена, хоћу да рашчистимо један појам, а то је: Господ Створитељ и Сведржитељ ништа није случајно и несврсисходно стварао. Бог нас је створио као као мушкарце и жене, (1. Мојс. 1, 27) дакле, полна, сексуална, бића. Наша полност, како ју је Господ замислио и благословио, јесте љепота, украс и радост људске природе. Сексуалност је широка и ковитлава ријека бистре, животне, воде која напаја и разгаљује људски живот. Све је то, и још више; тајна је то велика (Еф. 5, 32) Божије врцаве креативности, само ако се воде те широке ријеке не преливају преко обала њених. Деси ли се то, провале ли се обале од Бога устројене, та ријека може разорношћу својом и неукротивошћу све пред собом да испрелама и разори.
Чујте ријечи Светог писма, мудост Божију, шта нам вели, и опростите због непосредности језика којом је ова мудрост изречена. Вели Премудри Соломон: “Пиј воду из својега студенца и што тече из твојега извора. Имај их сам за се, а не туђин с тобом. Благословен да је извор твој, и весели се са женом младости твоје. Нека ти је као кошута мила и као срна љупка; дојке њезине нека те опијају у свако доба; у љубави њеној посрћи једнако”. (ПрС. 5, 15-19)
То је брак, Богом устројен и Богом благословен. “Чист и частан брак, у страху Божијем, јесте сасуд благодати Духа Светога. Ко нечистотом прља брак, тај хули на Духа Божјега. А ко се уздржава од брака ради Царства Божијега, тај мора на други начин учинити себе сасудом Духа Светога, и у духовној области учинити себе плодотворним, да не би био посечен као бесплодна смоковница”, учи нас свети Владика Николај.
Треба ли овоме шта додати; може ли се ово јасније и директније исказати?
Али, опомиње Премудри Соломон, овај животни извор радости, ни са ким се не смије дијелити. Туђину на том том кладенцу мјеста ни посла нема. Не дај туђину на твој извор а не буди ни ти, не дај Боже, туђин на извору ближњега ти твог. Не буди крвник ни издајник; не разваљуј туђе кладенце; не убијај друге животе. “А зашто би, сине, посртао за туђинком и голио њедра туђој, кад су пред очима Господу путови свачији, и мјери све стазе његове?” (ПрС. 5, 20-21) Господ све види, ако људи, за прво вријеме, не виде и ако муж њезин, као јелен витороги, орогати. “Хоће ли ко узети огња у њедра а хаљине да му се не упале? Хоће ли ко ходити по живом угљевљу а ногу да не ожеже? Тако бива ономе који иде к жени ближњега својега; неће бити без кривице ко је се год дотакне.” (ПрС. 6, 27-29)
Имало би о овоме дуго да се слови а све се своди на ово: све изван брака, Богом утврђеног и благословеног, свака друга веза мушкарца и жене грјешна је и погубна. “Ко учини прељубу са женом, безуман је; душу своју губи ко тако чини.” (ПрС.6, 32) “Брак нека буде у свему частан и постеља брачна чиста – упозорава нас свети апостол Павле – а блудницима и прељубочинцима судиће Бог.” (Јевр. 13, 4)
И да знамо: судиће врло строго и немилосрдно. На путу до милости Божије премноге душе не стигну јер се на препони блуда и прељубе сурвају у пакао огњени.
Кад је то тако, шта онда помислити и рећи о још погубнијој полној нечистоти, гадости, како то Свето писмо карактерише, која се исказује кроз перверзне облике хомосексуалности, злоупотребе дјеце, скотолоштва и других содомско-гоморских прљавих појава. Што год вам год говорили, колико год силних пара у своје правдање и понос уложили, која год медијска средства у то укључивали, немојте да вас заваравају; Господ се не да обманути. То је прљаво и гадно пред Господом и осуда Божија је страшна. “Ко би мушкарца облежао као жену, учинише гадну ствар обојица; да се погубе; крв њихова на њих.” (3. Мојс. 20, 13)
Апостол нас опомиње да страст одбацимо. Примимо то памети и не играјмо се с ватром. Ово лудо доба, са свију страна нас преплављује са милионима чуда еротских надражаја: филмовима, литературом, ЦД-јима, ДВД-јима и враг ће га знати са чиме све још. Не осврћите се на то. Ако те је интернетски пут на неко чудо навео и завео, кликни два-три пут, одбаци; не иди даље. Знам, и могу клетвом да посвједочим, неколико људских живота разорених буљењем у саблажњиве слике и покрете ђавоље ласцивности.
Господ хоће да ми гријех чупамо из коријена; да не дамо корову гријеха да се зачне, запати, узрасте и разграна. Зла је похота – на што Апостол мисли – кад се, са жељом, и погледа на туђу жену и мушкарца. Боље је око своје ископати него гријеху на вољу допустити. “Чули сте да је казано старима: Не чини прељубу. А ја вам кажем – вели Господ – да сваки који погледа на жену са жељом за њом, већ је учинио прељубу са њом у срцу своме.” (Мт. 5, 27-28)
На крају свог набрајања полних нечистота, свети апостол Павле ставља гријех лакомства, “што је – како он вели – идолопоклонство.” (Кол. 3, 5)
Какве везе има блуд, сексуална нечистота, страст и зла похота са лакомством, питаће те се. Има везе, јер је сваки гријех у вези некој један са другим. Када се лакомство и похлепа у Светом писму појављују, а да се не повезују са идололатријом, обично се то односи на на жељу за новцем, или на жељу за стварима које се могу новцем купити. Али у овом случају, када је лакомство повезано са идололатријом, то се односи на страст посједовања туђег тијела; то је оно: “имати аферу”, заљубити се страствено; кад се дозволи да неко овлада нечијим животом да буде важнији од Бога, да Бога из живота истисне. Идол је све оно што човјек стави испред и изнад Бога. Је л’ те страст обузела да оћоравиш, да никога и ништа више не видиш, да брак свој заборавиш, на дјецу се не осврћеш, Бога се не бојиш и људи не стидиш, онда си ти, брајко, грјешник и идолопоклоник.
И још нешто, исто тако важно:
Православна дефиниција брака не укључује дјецу, обавезно. Дјеца су Божији дар; Бог их, из само Њему знаних разлога, некоме даје, другоме ускраћује, и хвала Му. Али, православни брак, не дај Боже, не искључује дјецу. Дјеца су разумљив и Богом дани плод љубави двоје супружника. А не, како што ови стројитељи смрти, “новог поретка“ хоће да постигну: брак као ринг за размјеравање снаге два борца: ко ће кога надјачати; ко ће кога савладати и потчинити.
Брак није ни олимпијска дисциплина за бесмислено сексуално иживљавање; секс ради секса. Кад се двоје вјенчавају, молимо се Богу да сачува постељу њихову чистом. И у браку се може сексуално прљати ако се двоје иживљавају једно са другим, и блудниче.
Ово је цивилизација бесплодности и смрти. Човјек је дошао до лубенице без сјемена, до грожђа без сјемена, и многих других безсјемених и бесплодних својих открића. На жалост, и сами постајемо такви. Запоставили смо Божији поредак свтари, наопачке преокренули приоритете. Дјеца, у најбољим, и најплоднијим, својим годинама, кад би требало да се вјенчавају и дјецу рађају, глуваре по цијеле ноћи, пију и блудниче, ћелаве и сиједе а да никакав животни траг иза себе и своје младости не остављају. Све су себи дозволили, свако чудо и сладострашће, а слаба карактера и размекшани, немају снаге, а још мање мотива, за озбиљан однос према животу и узбуђујућем изазову брака. Чекају, и у томе од неразумних својих родитеља подршку имају, да “школе заврше”, да се “среде и осигурају”, куће и бијесна кола купе, а ако се то, коначно, и деси, за брак је – касно. Зато нам се, дословно, збива да нам младиће огањ једе а дјевојкама нашим не пјевају сватовске пјесме. (Пс. 78, 63) На то злотворни ковачи “новог поретка” задовољно трљају руке; постигли су циљ. А да не говоримо о њиховом насилном угуравању у наше животе којекаквих морбидности и перверзија – хомосексуалитету и др. Само да не буде по оној Божијој, прво даној од свих заповјести човјеку, да се рађа и множи и да рађањем и множењем овладава земљом.
Све би нам било друкчије и боље да се вратимо Закону Божијем и реду од Бога постављеном. Воља је Божија, како нас опомиње Апостол: светост наша, и да се чувамо од блуда. “А блуд и свака нечистота и лакомство да се не спомиње међу вама, као што и доликује светима.” (Еф. 5, 3)